OEBS: Nelegalna prodaja srpskih kuća na Kosovu

Prevare tokom kupoprodaje imovine i spori sudski procesi za poništenje nelegalnih ugovora doprinose kršenju prava raseljenih lica, ocenila je Misija OEBS-a na Kosovu.

Misija je, uz objavljen izveštaj o najmanje 40 slučajeva nelegalne prodaje imovine koja je najčešće u vlasništvu raseljenih Srba, zatražila veće angažovanje sudova i Euleksa u zaštiti prava raseljenih lica.

U izveštaju te organizacije razmatran je problem prevara tokom prodaje i prenosa vlasničkog prava, najčešće u slučajevima kada imovinu prodaju raseljeni Srbi.

"Na osnovu mog iskustva ovo se dešava još od 2003. godine. Potrebno je nešto preduzeti u toj oblasti, ne da se pitanje politizuje već da se poštuje vladavina zakona. Osim Euleksa i lokalni sudovi treba da se ozbiljno bave tim problemom", rekao je zamenik šefa OEBS-a Mark Lamanen.

Predstavnica Euleksa Virdžinija Mičeva-Ruševa navela je da ta posmatračka i savetodavna misija može da podrži kosovsko sudstvo, ali da najveću odgovornost snosi upravo pravosuđe.

"Predsednik sudskog saveta Euleksa ovlastio je misiju da se bavi tim pitanjima. Euleks je preuzeo obavezu za 15 slučajeva, od kojih je sedam završeno, za šest se čeka odluka, a ostali su utoku", izjavila je Mičeva-Ruševa.

Kako je navedeno u izveštaju, reč je o slučajevima koje su razmatrali Direktorat za stambena i imovinska pitanja, Komisija za stambena pitanja i imovinske zahteve i sudovi.

"Izveštaj se odnosi na region Peći ali mi ocenjujemo da je to širi problem. Ako ljudi kupuju imovinu od raseljenih lica sigurno da ima mogućnosti za prevare. Ljudi smatraju da su kupili imovinu legalno, a onda izgube novac", rekao je Kristofer Deker, direktor OEBS-ovog Odeljenja za ljudska prava i zajednice.

Najčešće su prevare ovlašćenjima falsifikovanim pečatom suda u Mitrovici, Beogradu, Kragujevcu, Podgorici i drugim gradovima ili pomoću falsifikovanih ličnih, katastarskih i drugih dokumenata.

U izveštaju je navedeno da se problem mora rešavati kroz krivično i građansko pravo kako bi se precizno utvrdilo kako je izvedena prevara i potom ugovori proglasili nevažećim.

Prema rečima Fejzulaha Hasanija iz Vrhovnog suda Kosova, veliki problem je nedostatak dokumentacije iz Srbije. "Za odlaganje procesa nisu odgovorni sudije ili sudovi već to što se većina dokaza nalazi van Kosova", rekao je Hasani.

(RTS)